Tajne Slube Sveta

Tajna politika, tajna diplomatija i spijunaža odvajkada su bili podupirači važnih državnih poslova. Vilijam Kejsi, nekada prvi obavestajac Amerike, umeo je iskreno da prizna da je spijunaža toliko ozbiljan posao da je ne treba prepustati spijunima.Najstariji pisani trag o spijunaži nađen je na glinenoj pločici ispisanoj pre četiri hiljade godina, kada je obavestajac Bonum iz države Mavi na reci Eufrat javio svom vladaru da je primetio...
More Description

Tajna politika, tajna diplomatija i spijunaža odvajkada su bili podupirači važnih državnih poslova. Vilijam Kejsi, nekada prvi obavestajac Amerike, umeo je iskreno da prizna da je spijunaža toliko ozbiljan posao da je ne treba prepustati spijunima.Najstariji pisani trag o spijunaži nađen je na glinenoj pločici ispisanoj pre četiri hiljade godina, kada je obavestajac Bonum iz države Mavi na reci Eufrat javio svom vladaru da je primetio sumnjive svetlosne signale u susednom neprijateljskom selu.Istoriju spijunaže možemo grubo podeliti u četiri vremenska perioda. Do Prvog svetskog rata agenture su bile dvorske službe i služile su za zastitu krune i dinastije, a potom i države. Svetski oružani sukobi koji su trajali do 1945. godine uzdigli su spijunažu na nivo tajnih ministarstava rata. Karakter tajnosti ove službe su zadržale i u vreme hladnog rata, kada su funkcionisale kao stit ali i pesnica i Istoka i Zapada.Koliko su spijunaža i spijuni važni za svaku državu i kakve intelektualne i političke sposobnosti treba da ima vrhunski agent, vidi se iz činjenice da su mnogi državni agenti vremenom uspevali da se uzdignu do vladarskog trona.Poslednjih pedeset godina istorija svetske spijunaže, zbog decenijskog bujanja hladnog rata, praktično se svodi na hronologiju tajnih bitaka Istoka i Zapada. Pojednostavljeno gledano, to je bila borba između sovjetskog KGB-a, istočnonemačkog Stazija, i drugih tajnih službi zemalja varsavskog pakta s agenturama Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Francuske. Tu činjenicu treba razumeti jer su mnoge zapadne agenture, poput CIA, i osnovane da bi stitile svoj kapitalizam od komunizma.Kada je početkom devedesetih doslo do perestrojke socijalističkog lagera i do ujedinjenja dve posvađane Nemačke, tajni rat obavestajnih službi između Istoka i Zapada nije prestao. Samo se njegov obim umanjio, jer je Zapad uspeo da iskoristi krah komunizma i da ga privede Novom svetskom poretku.Devedesete godine su donele novu svetsku opasnost, islamsko političko nasilje, a potom građanski terorizam i agresivnu mafiju, pa su sve nove političke bolesti civilizacije postale i glavna meta spijunaže i svih spijuna sveta. Time je počelo i novo, četvrto ispisivanje istorije svetskih agentura i najvećih agenata.Ova knjiga predstavlja skicu za portret deset najvećih obavestajnih službi sveta i deset najzagonetnijih spijuna. Nijedan od njih nije bio Džems Bond jer im spijunaža nije donela filmsku slavu. Samo pare i patnju, jer je to bila cena njihovog tajnog života.